Otkrivamo koji trendovi najbrže rastu i opadaju u pekarstvu, poslastičarstvu i čokolaterstvu

Koristimo ovu tehnologiju da pratimo kako se menjaju glavni trendovi u pekarstu, poslastičarstvu i čokoladnoj industriji. Koji trendovi rastu, a koji opadaju? Naša semantička AI ne pokazuje samo da li su veganske krofne in ili out, već objašnjava šta motiviše potrošače, kao i njihova iskustva kroz dubinsku analizu jezika koji koriste.

Da li želite da znate kako definišemo trendove bazirane na podacima o potrošačima? Pogledajte ovo!

Želite da obogatite ponudu proizvoda ili osvojite srca novih kupaca? Pogledajte ovaj pregled najistaknutijih potrošačkih trendova u našim industrijama.

Ovih pet trendova se menjaju, neki dobijaju a neki gube interesovanje potrošača:

Sve veći broj potrošača širom sveta eksperimentiše sa ishranom bez glutena, smanjenim unosom ugljenih hidrata i/ili pšenice. Potrošači ovakvu ishranu doživljavaju kao zdraviju i onu koja podstiče gubitak telesne težine. Kao rezultat, došlo je do naglog porasta onlajn debate o najboljim alternativama za brašno i žitarice. Rast je posebno primetan u ruskom, kineskom, portugalskom i španskom govornom području. Predviđamo da će interesovanje za alternativne žitarice u narednoj godini porasti između 10 i 42 %.

Ljudi sa celijakijom ili ozbiljnom intolerancijom na gluten, moraju da izbegavaju brašno od žita. Veliki broj potrošača se odlučuje za speltino ili bademovo brašno ne zbog ovih bolesti, već samo zbog njihovog zdravstenog i nutritivnog svojstva. Alternative za brašno i žitarice polako postaju cenjene zbog raznih benefita, od pomoći pri gubljenju telesne težine i pomoći pri varenju, do antiinflamatornih i glikemijskih svojstava.

Među potrošačima koji govore ruski jezik, jedan od najpopulatnijih proizvoda bez glutena je pirinčano brašno i koristi se za domaće Kinder Milk šnite. Potrošači sa kineskog govornog područja koji žele ishranu bez glutena, biraju brašno od tapioke i kuzua. Među omiljenima je i kokosovo brašno zbog malo ugljenih hidrata, visokog sadržaja vlakana i prepoznatljivog ukusa kokosa.

U supermarketima, pekarama i poslastičarnicama proizvodi koji se prave bez pšeničnog brašna i dalje su relativno retki. Dakle, ima dosta prostora za inovacije. Ako radite na novim proizvodima sa alternativnim brašnom, kao što su spelta, ovseno ili bademovo brašno, obavezno istaknite ne samo aspekte ovih proizvoda bez glutena, već i njihove zdravstvene i nutritivne prednosti.

Hrana može da probudi uspomene. Pita može da vas vrati na rođendane iz detinjstva, a zalogaj gulaša može da vas podseti na rodni kraj i odrastanje. To je deo onoga što klasičnu hranu čini izuzetno smirujućom. Potrošači širom sveta žude za ovim nostalgičnim proizvodima, a razgovori o njima su porasli za 22,3%. Kada posmatramo samo obim, ovo je trenutno trend broj jedan u našim industrijama i brzo raste na svim jezicima osim na japanskom, gde je pominjanje tradicionalne hrane smanjeno za 17,9%.

Pošto je ovaj trend tako tesno povezan sa lokalnim kulturama, tradicijom i ukusima prošlosti, specifična hrana koja je u trendu se veoma razlikuje širom sveta. U regionima ruskog govornog područja, gde je ovo trend broj jedan sa rastom od 39,0%, palačinka je ta za kojom potrošači čeznu. Što se tiče španskog govornog područja (rast od 17,1%) to je klasični tako. Za te potrošače ovo jelo nosi snažan emotivni naboj, jer je simbol lokalnog identiteta.

Potrošači koji govore kineski istražuju različite ulične namirnice u pokušaju da pronađu ukuse koji će probuditi sećanja. Jela sa crnim susamom i hrana u kantonskom stilu podstiču trend rasta od 15,2%. Potrošači nisu impresionirani jelima sa staromodnim dekoracijama, više vole proizvode sa visokokvalitetnim sastojcima i ukus koji će probuditi nostalgiju.

U Italiji potrošači tragaju za ukusima tradicionalnih recepata, kao što je bakin kolač od jabuka. Veliki deo od 12,8% porasta u razgovorima o klasicima dolazi od ljudi koji dele recepte i savete koje su nasledili od baka i deka.

Želite da saznate više o tome kako da iskoristite ovaj trend u svoju korist? Pogledajte ove savete 

Med, javorov sirup, agavin sirup i odnedavno, eritritol: iako su potrošači svesni negativnih efekata konzumiranja previše šećera, njihova ljubav prema svemu slatkom je jednostavno prevelika. Neki se ipak odlučuju za prirodne ili veštačke zaslađivače. Vidimo da broj onlajn razgovora o alternativama za šećer i smanjenju unosa šećera, pokazuje rast od 18,1%.

Potrošači koji govore ruski (26,4%), nemački (25,5%), portugalski (15,8%), kineski (15,0%) i italijanski (14,2%) žele poslastice koje sadrže malo ili nimalo šećera. Samo kod japanaca vidimo nagli pad, tamo je interesovanje za smanjenje šećera prepolovljeno u odnosu na prošlu godinu.

Naša semantička AI analiza pokazuje da potrošače vodi želja da preuzmu odgovornost za svoje zdravlje kada biraju zaslađivače koji su alternativa za šećer. Videti oznaku „bez šećera“ destigmatizuje hranu koja se inače smatra “izazovnom”, kao što je čokolada. Kada poslastica sadrži alternativne ili prirodne šećere, potrošači osećaju manje krivice (a samim tim i više radosti) kada je konzumiraju.

Ne postoji naučna osnova za zamenu šećera medom. Zato budite oprezni pri reklamiranju proizvoda kao “zdravog” na osnovu manjeg sadržaja šećera. Ovo ne važi za proizvode sa prirodnim šećerima. Pošto je trend usmeren ka prirodnim zamenama za šećer, upravo ovaj aspekt bi trebalo da bude taj koji se ističe: smanjenje unosa kalorija i prelazak na prirodnu ishranu.

Grubo rečeno, jedna trećina uticaja na klimaske promene dolazi od proizvodnje i upotrebe hrane, tako da ne iznenađuje činjenica da potrošači žele da prestanu sa bacanjem hrane. Porast u online razgovorima o inovativnoj upotrebi ostataka hrane od 17,8%, dolazi delom od ljudi koji žele da se osećaju dobro i daju svoj doprinos očuvanju životne sredine.

Postoji još jedna dobra stvar za potrošače koji se bave problemom bacanja hrane, a to je štednja. Sada, kada sve namirnice poskupljuju zbog inflacije, upotreba ostataka hrane i onih delova koje obično bacamo, je postala i finansijski privlačna.

Puno online razgovora na ovu temu je usmereno na eksperimentisanje sa receptima za ostatke povrća i hleba. Ovaj trend je jako popularan na nemačkom (41,7%), španskom (20,7%) i engelskom (20,1%) tržištu, jer potrošači ne žele da bacaju hranu koju su skupo platili.

Inovativna upotreba ostataka hrane je odličan način da proizvođači takođe pokažu posvećenost očuvanju životne sredine. Ovo se posebno odnosi na pekare, jer je hleb onaj o kom se najviše priča kada je u pitanja inovativna upotreba ostataka hrane. Već vidimo prve inicijative na ovu temu, kao što su pekare i slavni kuvari koji koriste stari hleb za pripremu čipsa ili testa za picu. Ove inicijative dobijaju pažnju glavnih medija i medija posvećenih samo hrani. Tri pekare u Holandiji privukle su veliku pažnju štampe kada su razvile hleb koji se 20 do 30 odsto pravi od starih, neprodatih vekni. One se suše i sitno melju, stvarajući kiselo testo koje pekari koriste za novo testo.

Za industrijske proizvođače ovaj trend nije lako sprovesti. Strogi propisi o hrani i veliki obim proizvodnje otežavaju pretvaranje hleba i peciva u nove pekarske proizvode, mada donekle je moguća njihova upotreba u pivskoj industiji. Druga opcija za održiviji rad je korišćenje prerađenih žitarica kao što je SuperGrain+, koje je razvio ReGrained u partnerstvu sa Puratosom.

Taste Tomorrow prati devet različitih jezika i trendove u 50 zemalja. Trendovi u određenim sektorima se dešavaju istovremeno širom sveta, ali češće postoje ogromne razlike između tržišta. Trend sveže na zahtev je dokaz za to. Globalno gledano, količina razgovora oko smrznutog peciva, smrznutih kolača i drugih gotovih proizvoda pokazuje mali pad od 4,1%.

Među potrošačima koji govore japanski i kineski, zabeležen je pad je 47,9%, odnosno 31,6%, ali u španskom govornom području razgovori na ovu temu su porasli za ogromnih 26,6%. Naša semantička AI analiza pokazuje da je u Japanu i Kini kategorija proizvoda „sveži na zahtev“ bila uzela maha tokom pandemije, tako da se smanjenje može posmatrati kao stabilizacija i povratak u normalu. Potrošači u Japanu su i dalje zainteresovani za zamrznuti hleb i peciva, posebno za one bez šećera i glutena. U Kini postoji problem nedostatka industrijskih standarda i propisa za gotova jela, što stvara zdravstvenu bojazan kod potrošača. Ali uprkos tim brigama, lakoća brzog i svežeg obroka i dalje snažno privlači potrošače.

U španskom govornom području, sveže na zahtev odgovara potrebama za brzim, jednostavnim i praktičnim obrocima. Potrošači su opušteni kada imaju obrok ili grickalice u frižideru ili zamrzivaču. Uvek imaju nesto da pojedu, bez preteranog truda ili uloženog vremena. Povećan je interes za dezerte i hranom za uživanje, gde su mafini, pice, hamburgeri i kolači oni o kojima se najviše razgovaralo.

Kada plasirate na tržište novi zamrznuti ili gotovi proizvod, važno je da se fokusirate ne samo na brzinu pripreme i uštedu vremena, već i na emotivne argumente, kao što su ukus, uživanje u proizvodu i njegovi zdravstveni benefiti.

Želite odmah da počnete sa ovim trendovima? Probajte jedan od ovih recepata:

Čokoladica sa orašastim plodovima sa smanjenim sadržajem šećera, u kojoj ćete uživati bez griže savesti

Babka, klasično pecivo jevrejske dijaspore

Tricolore Kerne Brod, koji prerađuje stari raženi hleb

Brauni sa vinom i smokvama, kombinuje brauni sa svežinom vina i smokava.

Naš alat za analizu AI prati milione postova na društvenim mrežama u vezi sa hranom, zahteva za pretragu i onlajn medijskih članaka. Napravili smo top-5 listu trendova koji se najviše pominju u regionima širom sveta.

Za detaljniji pregled trendova u vašoj zemlji i savete kako da ih iskoristite u svoju korist, kontaktirajte svog lokalnog predstavnika Puratosa.