26 jan 2021
[1] https://www.industryweek.com/technology-and-iiot/article/21129334/what-will-manufacturings-new-normal-be-after-covid19
[2] https://www.zdnet.com/article/the-future-of-the-technology-industry-after-covid-19/
[3] https://www.china-briefing.com/news/how-covid-19-will-transform-china-fresh-food-industry-investment-opportunities/
[4] https://www.ipsos.com/sites/default/files/ct/news/documents/2020-04/earth-day-2020-ipsos.pdf
[5] https://www.reuters.com/article/us-health-coronavirus-asia-food/asia-pivots-toward-plants-for-protein-as-coronavirus-stirs-meat-safety-fears-idUSKCN224047
Ovo je ono što mnogi stručnjaci veruju da će se desiti u svim industrijama u narednim mesecima kao posledica pandemije koja je rasporstranjena širom sveta.[1] [2] [3]. Kako su milioni ljudi širom sveta i dalje ograničeni u kretanju, a mnogi se prilagođavaju prema “normalnom životu”, stoga se mnogi pitaju može li budućnost izgledati poput one koju smo poznavali? Ova transformacija može biti vrlo strašna za mnoge. Ono što je realnost je da se indutsrija hrane oduvek razvijala. To nas dovodi do pitanja: “ U kom pravcu se kreće sada?!”
Jedno od uverenja je da će ishrana na bazi biljaka imati veliki uticaj na novonastalu situaciju. Tokom prve izolacije IPOSOS je anketirao 28000 ljudi širom sveta:79% ljudi je izjavilo da će tražiti proizvode koji su zdraviji i bolji po životnu okolinu. [4].U nekim zemljama poput Brazila i Meksika, skoro 91% ispitanika je potvrdilo tu izjavu. U Kini očekuju da će tržište alternative mesu na biljnoj osnovi rasti do 12 biliona dolara u 2023. godini sa 10 biliona dolara iz 2018. godine. [5].
Zašto se očekuje da će tržište hrane na biljnoj osnovi imati brzi porast?! Ono što je počelo kao bunt prema okrutnosti prema životinjama, preraslo je u trend koji predvode Pol Mek Kartni i Majli Sajrus. Sada kada je ishrana na viljnoj bazi imala halo efekat ne čudi sto je preko 94 miliona slika tagovano #vegan i preko 28 miliona sa #planbased na Instagramu.
Čini se da su se pokretački faktori promenili i to ubrzanim tempom. Prema novijim istraživanjima, poput već spomenutog IPSOS istraživanja, potrošači sada vrše odabir koji ne samo da je dobar po njih ali i održiv po planetu. Zbog toga je ishrana na bazi biljaka rešenje njivih želja.
Lansiranje proizvoda na biljnoj bazi u pekarstvu i poslastičarstvu je u stalnom porastu. Gledamo u velki porast proizvoda koji su lansirani u pekarstvu i poslastičarstvu u poslednjih 10 godina: Pekarski proizvodi beleže rast od 33% godišnje dok poslastičarski proizvodi neverovatnih 21%. Neverovatan porast se dogodio tokom 2019. godine. Možda su ekonomisti bili u pravu kada su 2019. godinu nazvali godinom vegana?
Da li su rešenja na biljnoj osnovi zdravija? Ishrana isključivo na biljnoj osnovi ne garantuje nam savršeno zdravlje, međutim ako je iskombinujemo sa balansiranim i nutritivno bogatim jelima, može dovesti do poboljšanja zdravlja. Ovo je potvrđeno u stotinama studija širom sveta, koje pokazuju da u poređenju sa prosečnom zapadnjačkom dijetom povećana konzumacija hrane na biljnoj osnovi poput celog zrna žitarica, mahunarki, voća i povrća povezana je sa smanjenjem rizika za nastanak srčanih oboljenja, dijabetes tipa 2, gojaznosti i ostalih zdravstvenih stanja.[6].
U pogledu održivosti, konzumenti veruju da prelaskom na ishranu sa više biljaka pospešuju ne samo životnu okolinu sebi i životinjama, već i da pospešuju svet čineći ga lepšim mestom za život. Mnoge studije i predviđanja su pokazala da izbacivanjem iz upotrebe proizvoda na bazi životinja može značajno da se redukuje emisija ugljenika u vazduhu, upotrebu vode, i smanji količina otpada u okeanima.[1]
Konzumenti širom sveta jasno brinu o svom zdravlju i održivim izvorima hrane, i to sa dobrim razlogom. Ali da li će se razvijati i potrajati? Često, najdugoročniji uticaj u industriji se razvije kada konzumenti odluče da ga učine prioritetom.
Sjajan primer ove teze je i HACCP, koji je merni sistem i adresa za bezbednost u hrani[8].Posle decenija opoziva i masovnih negodovanja javnosti HACCP je napokon postao široko rasprostranjen od inostranih proizvođača hrane. [9]. Ova inicijativa je ultimativno uticala na zdravlje konzumenata i higijenu na bolje, za decenije koje će doći. U SAD, tokom 1985. sa populacijom od 237 miliona ljudi prijavljeno je preko 31 000 slučajeva bolesti od prehrambenih proizvoda. Tokom 2017., sa populacijom od 325 miliona prijavljeno je manje od 15 000 slučajeva. Proizvođači hrane preduzeli su drastične mere da spasu ljudske živote i uspelo im je.
Koliko ljudi se pita da li će članovi industrije hrane biti toliko predusretljivi prema životinjama na isti način? Zbog zdravlja konzumenata? Ili zbog planete? Ili će biti ostavljeno konzumentima da nastave ovu inicijativu ka mnogo održivijem životnom stilu?
Preuzimanjem odgovronosti za hranu koju proizvodimo, industrija hrane ima priliku da ostvari trajni uticaj. Kao pekari, poslastičari i čokolateri , možemo sačekati dok se svi ne oglase sa zahtevima za biljnim proizvodima ili možemo preduzeti proaktivne korake da obezbedimo ukusne, zdrave i proizvode iz održivog razvoja za naše mušterije.
Iako zamena za puter, jaja i mleko nije možda tako jednostavna pri spremanju hrane, da bi vas ohrabrili da počnete udružili smo naše proiuzvode na biljnoj bazi za pekarstvo, poslastičarsvo i čokoladu:
Pogledajte ove proizvode na delu. Ovde možete pronaći inspirative recepte koje su naši demonstratori osmislil za vas:
Učinimo pozitivan uticaj na nas, i za buduće generacije.
Tražite dodatne informacije?
Kontaktirajte nas na office@puratos.rs